-
Description
-
Jurij Šćukin (Yuri Konstantinovich Shchiukin - 14.02.1937 – 27.12.2018 ) je poznati ruski geolog i geofizičar. Uz njegovo ime se vezuje čitava epoha u razvoju nauke o Zemlji u SSSR, kasnije u Rusiji. Upravo njegovi radovi su postali osnov i dalji podsticaj za razvoj svestranog korišćenja sejzmološke informacije u otkrivanju zona skrivenih nehomogenosti zemljine kore. On je istraživao genetske i statističke veze između osobenosti strukture regiona i njihovim tektonskim ustrojstvom. Šćukin je bio privržen istraživalju metoda istraživačke geofizike za određivanje sejzmički opasnih zona i sejzmološke podele teritorija na regione.
Ščukin je rođen u Alma-Ati, školu je završio u Kišinjevu, zatim je studirao u Odesi i Moskvi (na Lomonosovu). Otac mu je bio vojno lice, tako da se selio po čitavoj zemlji. Rat ga je zatekao u Lenjingradu, čitava njegova porodica je gladovala svih 600 dana u blokadi. Njegova starija sestra je umrla od gladi što je naravno ostavilo traga na čitavu porodicu. 1966.g. završio magistraturu na katedri kod svetski poznatog naučnika akademika G. P. Gorškova sa temom o Balkanu i Karpatima. Odmah posle toga je primljen u Savezni naučno-istraživački institut za geofizičke metode istraživanja; tu je postao doktor geoloških nauka. Od 2006.g. Šćukin je prešao da radi kao rukovodilac na Institutu dinamike geosfera RAN (Ruske Akademije nauka). Tu je rukovodio nizom projekata za Ruski fond fundamentalnih istraživanja. Tema njegovog posljednjeg projekta bila je usmerena na pronalaženje osobenosti geološke strukture centralnog dela Ruske platforme i njihovog mogućeg uticaja na širenje sejzmičkih talasa.
Od 1996.g. Šćukin je bio inicijator i organizator međunarodnih naučnih konferencija, koje su kasnije dobili naziv po njemu – Šćukinskije čtenija. Široki spektar diskusija i problematika privukao je veliki broj stručnjaka iz mnogih struka: geologa, geofizičara, ekologa, inženjera-praktičara i akademika.
Za zbirku Rudarsko-geološkog fakulteta - decembra 2023.:
1) Uzorak gvožđanog kvarcita iz zapadne Karelije (Kostomukša), star 1,8-2,0 milijarde godina,
2) Uzorak minerala (gnajs) star 3,0 milijarde godina iz predela Belog mora.
3) Uzorak šungita do 90% iz predela ostrva Onega.
4) Poklonjena su i dva primerka bez naziva (fluorit i druza galenit-sfalerit-pirit, determinaciju uradila kustos dr Alena Zdravković)
-
Contributor
-
Natalija Dajović